Horor (knjiga ili film?)

[Uroš Timić]

U prethodnom, a i u tekućem veku, mnogobrojni bestseleri ekranizovani su što u vidu dugometražnih filmova, što u vidu serija. Ljubitelji lepe književnosti vole da svoje omiljene junake iz knjige ugledaju na filmskom platnu ili, posle večere, odgledaju na omiljenom kanalu ekranizaciju u vidu serije neke od omiljenih knjiga.

Iako je ovaj „običaj“ posebno popularan među ljubavnim romanima, te je su upravo te ekranizacije dovele i do milionskih tiraža nekih romana, ni fantastika, ali ni horor ne zaostaju kada je u pitanju stavljanje ovih žanrova na male ekrane ili na bioskopsko platno.

Kada govorimo o hororu, posebno je teško preneti atmosferu koju je autor, kao pisac romana ili neke zastrašujuće priče, zamislio u svom delu, na filmsko platno. Naime, ovde moramo napraviti razliku (fokusiraćemo se na ekranizaciju, a ne na horor kao književni žanr) između klasičnog horora i atmosferskog horora, koji ljubitelji često mešaju sa psiho-trilerom.

Snimiti film ili čitavu seriju po romanima, recimo, Stivena Kinga, nećemo reći da je lako jer govorimo o najaktuelnijem živom piscu horora i fikcije, ali posao režisera, scenariste, pa i kostimografa je prilično olakšan kada je King već sve do u detalj opisao u svom delu. Upravo zbog toga, a i zbog velike popularnosti ovih klasičnih horora, Kinova dela doživljavaju drugi, pa i treći rimejk. To, Keri, Groblje kućnih ljubimaca maltene su podelili fanove ovog autora na to „koja je ekranizacija bolja?“ I to nije loša stvar, naprotiv. Da, strašni klovn nas plaši kada čitamo Kingov roman, ali, da li je Bil Skarsgor bolji od Tima Kurija, ostaje da pitamo publiku!

Međutim, da, ni jednom, ni drugom glumcu nije bilo lako da pretoče strašnog klovna koji proždire malu decu u noćnu moru svih, pa i odraslih, ali koliko je težak zadatak pretočiti horore u kojima se nikakav monstrum ne pojavljuje u filmsko ostvarenje? Da li vas je film „Oduvek smo živele u zamku?“ Širli Džekson uplašio? Ili vas je protresla jeza? De facto, obe glumice koje su glavne akterke istoimenog filma romana Širli Džekson, odigrale su fantastične uloge, ali posao režisera  je taj koji horor ove knjige, koja na prvi pogled možda i ne treba da bude svrstana u taj žanr, jeste da pretoči celokupnu atmosferu koja vlada tokom celog čitanja iste. Naime, atmosfera je napeta, brza, skoro pa šizofrena... I baš tu se postavlja pitanje: Da li nas je više uplašio roman ili knjiga?

Treba spomenuti i najnovije ostvarenje Stivena Kinga Autsajder. Serija, rađena u visokoj produkciji, na najuspešniji mogući način, prenosi nam atmosferu jednog malog mesta u kojem se događa svirepo ubistvo. I sve bi to bio jedan najobičniji triler, da režiser (i cela ekipa koja je seriju radila) nisu obavili fenomenalan posao. A kako se to postiže? Odgovarajućim kadrovima, scenskom muzikom, mutnim figurama u pozadini glavnog dešavanja i naravno – sjajnom glumom glavnih protagonista.

Zaključak je da su horori u kojima je akcenat na takozvanim „scenama na prepad“ (mislim da svi znamo o kakvim scenama je reč... posmatramo monotonu scenu, kad iz žbuna iskoči ubica sa motornom testerom) odavno ispričana priča, te da je atmosferski horor, horor današnjice i da se filmovi, kao i knjige koje se bziraju na to da izazovu jezu unutar samog gledaoca / čitaoca, daleko ispred ostvarenja čiji je „horor momenat“ kratkog daha jer – ubica biva ubijen, istom tom motornom testerom. Uklete kuće su „uvek u modi“, kao i bilo koja priča koja za sebe vezuje jezu kao glavng aktera. Da, jeza – ona koja plaši, ona koja igra glavnu ulogu i ona koja izaziva emociju, jer uprkos tome što je ovaj žanr maltene na margini kako u književnosti, tako i u filmskoj industiji (sećate li se poslednjeg horora koji je osvojio oskara?), veoma je teško sprovesti u delo to da onaj ko vaše ostvarenje čita ili gleda OSETI ono oko čega se autor namučio da dočara.

Ausajder je svakako preporuka za sve ljubitelje atmosferskog horora, ali prošaranog onim klasičnim elementima Stivena Kinga – misterije, tajanstvenog ubistva i neočekivanim zapletom, kao i zapanjujućim raspletom.