Okretaj zavrtnja

[Uroš Timić]

Krajem devetnaestog veka, Henri Džejms, britanski književnik, po uzoru na njegove dotadašnje savremenike, počastio je čitalačku publiku sa još jednim, do tada nedovoljno razvijenim žanrom, gotičkim hororom „Okretaj zavrtnja“.

Knjiga prati guvarnantu koja odlazi, kao što je pomalo i predviđeno, u veliku, viktorijanski opremljenu kuću, ne bi li dvoje siročad kako podučavala, tako i vodila brigu o njihovom odgvarajućem odrastanju s obzirom na to da su brat i sestra ostali bez oba roditelja. Džejms tokom celokupnog romana insistira na prelepoj spoljašnosti ove dece, pogotovo spolajšnosti dečaka.

Roman je prvi put adaptiran za filmska platna 2009. godine, kada je ulogu guvernante tumačila Mišel Dokeri i radnja zaista i prati misktiku, mrak i horor atmosferu kraja devetnaestog veka. Takođe, film je zadržao originalni naziv The Turn of the Screw.

Okretaj zavrtnja u nešto modernijoj varijanti, ove godine imamo priliku da gledamo u režiji Florije Sigismondi, koja se ograničava na „based on“, te i sam naslov menja u The Turning, što je u potpunosti opravdano jer je došlo do mnogih odstupanja kada je reč o samom romanu. Naime, prevashodno, radnja se dečava krajem dvadesetog veka, režiserka uvodi i lik majke guvernante koja se u knjizi ne pojavljuje, ali u filmu ostavlja upečatljivo pojavljivanje, ali to sve ne menja činjenicu da je film zadržao notu pravog, viktorijanskog horora.

Glavna uloga poverena je fantastičnoj Mekenzi Dejvis, ali akcenat je ovog puta bačen na samu kuću, na ambijen, na takozvane „scene na prepad“, ali sve u svemu, efekat je psotignut. Ono što je interesantno jeste da duhovi, koji u romanu, ali i u prvoj verziji romana „igraju“ bitnu ulogu i pojavljuju se veoma često, u ovoj verziji filma gotovo da ostavljaju nerešeno pitanje (mada je to pitanje takođe postavljeno i na kraju samog romana, samo možda ne sa toliko očiglednošću) da li se duhovi uopšte pojavljuju ili je sve do „ludila“ glavne junakinje. Da li su bivšta guvernanta Džesel, i čuveni Kvint koji je i predstavljen kao glavni antagonista celog filma, stvarni ili su u glavi glavne junakinje. Uvođenje lika majke Kejt (guvernante, čije je ime promenjeno u odnosu na originalno delo) koja se nalazi u duševnoj bolnici, možda nam daje bliži odgovor na ovo pitanje.

Takođe, ono što je u filmu u poptpunosti izostavljeno to je bliskost guvernante sa decom (Majlsom i Florom (koji su zadržali orgonalna imena), pogotovo skoro pa erotski odnos guvernante (namerno se koristi reč guvrnanta jer, kao što je spomenuto, ime ove junakinje je promenjeno), sa dečakom.

Iako su glumci sasvim zadovoljavajuće odigrali svoje uloge, pogotovo Fin Vulfhard koji tumači Majlsa i koji dovodi kako nas, tako i Kejt do granica nervnog sloma, film nije doživeo veliki uspeh, a za to možemo okriviti režiju jer, prateći misteriju romana, a uvođenjem lika psihički obolele osobe (majke junakinje), manjkom pojavljivanja duhova i sijasetom scena snimljenih u magli, mraku itd. nije postignut odgovorajajući efeat jednog dobrog horora. Ako bismo i okarakterisali film kao psihološki triler i dalje ostaje više nerezjašnjenih pitanja. Zbog svega toga, možda bi trebalo pročitati i toman i odgledati prethodnu verziju filma „Okretaj zavrtnja“.

Moja ocena je 5/10, iako je publika bila nešto surovija te ovaj film na popularnom sajtu IMDB ima tek 3,7/10.