Поезија

[Gordana Vekic]

Па, да пробијемо лед  


Воз

Гледам оног човека.
Тужан је. Одлази.
Нико га није испратио
и нико га тамо не чека.
Онај други се смеши.
Иде неком да га лечи.
Загрлиће га неко.
Излечиће га.
"Како си?"
"Увек добро."
Да ти је стварно важно како сам,
довољно је да погледаш.
Моје очи...
Као и очи сваког човека говоре све.
Када сам тужна, унемирена, бесна,
срећна, поносна, заљубљена, сама..
Када уживам,
када се спуштам са висина,
оне ти окрену леђа,
али ни тада не лажу.
Ако гледаш, видећеш.
Довољно је само да смо у истом возу.


Гордана Векић