| Welcome, Guest |
You have to register before you can post on our site.
|
| Online Users |
There are currently 3 online users.
» 0 Member(s) | 3 Guest(s)
|
| Latest Threads |
Theme
Forum: Svaštara
Last Post: Thomasdox
29-03-2025, 09:12 PM
» Replies: 3
» Views: 94
|
Theme
Forum: Svaštara
Last Post: Boris_mox
14-03-2025, 08:45 PM
» Replies: 0
» Views: 33
|
Theme
Forum: Svaštara
Last Post: Boris_mox
14-03-2025, 09:22 AM
» Replies: 1
» Views: 108
|
Važno! Registracija na fo...
Forum: Pravila/Obaveštenja
Last Post: Nikola
21-10-2021, 12:51 AM
» Replies: 0
» Views: 1,153
|
Knjiga: Sofija, promenio ...
Forum: Biblioteka
Last Post: Nikola
19-12-2020, 04:51 PM
» Replies: 0
» Views: 1,766
|
Knjiga: Monika je rekla z...
Forum: Biblioteka
Last Post: Nikola
19-12-2020, 03:46 PM
» Replies: 0
» Views: 1,539
|
Knjiga: Tajne Dunava; Aut...
Forum: Biblioteka
Last Post: Nikola
19-12-2020, 03:30 PM
» Replies: 0
» Views: 1,357
|
Поезија
Forum: Proza i poezija
Last Post: Gordana Vekic
16-10-2020, 07:47 PM
» Replies: 0
» Views: 1,407
|
Mozda dodati jos zanimlji...
Forum: Predlozi
Last Post: Nikola
04-04-2020, 03:33 PM
» Replies: 1
» Views: 2,886
|
Nikola Dumitrašković
Forum: Dobro došli
Last Post: Nikola
02-04-2020, 04:17 PM
» Replies: 0
» Views: 1,799
|
|
|
| Horor (knjiga ili film?) |
|
Posted by: Uroš Timić - 02-04-2020, 03:18 PM - Forum: Književnost
- No Replies
|
 |
U prethodnom, a i u tekućem veku, mnogobrojni bestseleri ekranizovani su što u vidu dugometražnih filmova, što u vidu serija. Ljubitelji lepe književnosti vole da svoje omiljene junake iz knjige ugledaju na filmskom platnu ili, posle večere, odgledaju na omiljenom kanalu ekranizaciju u vidu serije neke od omiljenih knjiga.
Iako je ovaj „običaj“ posebno popularan među ljubavnim romanima, te je su upravo te ekranizacije dovele i do milionskih tiraža nekih romana, ni fantastika, ali ni horor ne zaostaju kada je u pitanju stavljanje ovih žanrova na male ekrane ili na bioskopsko platno.
Kada govorimo o hororu, posebno je teško preneti atmosferu koju je autor, kao pisac romana ili neke zastrašujuće priče, zamislio u svom delu, na filmsko platno. Naime, ovde moramo napraviti razliku (fokusiraćemo se na ekranizaciju, a ne na horor kao književni žanr) između klasičnog horora i atmosferskog horora, koji ljubitelji često mešaju sa psiho-trilerom.
Snimiti film ili čitavu seriju po romanima, recimo, Stivena Kinga, nećemo reći da je lako jer govorimo o najaktuelnijem živom piscu horora i fikcije, ali posao režisera, scenariste, pa i kostimografa je prilično olakšan kada je King već sve do u detalj opisao u svom delu. Upravo zbog toga, a i zbog velike popularnosti ovih klasičnih horora, Kinova dela doživljavaju drugi, pa i treći rimejk. To, Keri, Groblje kućnih ljubimaca maltene su podelili fanove ovog autora na to „koja je ekranizacija bolja?“ I to nije loša stvar, naprotiv. Da, strašni klovn nas plaši kada čitamo Kingov roman, ali, da li je Bil Skarsgor bolji od Tima Kurija, ostaje da pitamo publiku!
Međutim, da, ni jednom, ni drugom glumcu nije bilo lako da pretoče strašnog klovna koji proždire malu decu u noćnu moru svih, pa i odraslih, ali koliko je težak zadatak pretočiti horore u kojima se nikakav monstrum ne pojavljuje u filmsko ostvarenje? Da li vas je film „Oduvek smo živele u zamku?“ Širli Džekson uplašio? Ili vas je protresla jeza? De facto, obe glumice koje su glavne akterke istoimenog filma romana Širli Džekson, odigrale su fantastične uloge, ali posao režisera je taj koji horor ove knjige, koja na prvi pogled možda i ne treba da bude svrstana u taj žanr, jeste da pretoči celokupnu atmosferu koja vlada tokom celog čitanja iste. Naime, atmosfera je napeta, brza, skoro pa šizofrena... I baš tu se postavlja pitanje: Da li nas je više uplašio roman ili knjiga?
Treba spomenuti i najnovije ostvarenje Stivena Kinga Autsajder. Serija, rađena u visokoj produkciji, na najuspešniji mogući način, prenosi nam atmosferu jednog malog mesta u kojem se događa svirepo ubistvo. I sve bi to bio jedan najobičniji triler, da režiser (i cela ekipa koja je seriju radila) nisu obavili fenomenalan posao. A kako se to postiže? Odgovarajućim kadrovima, scenskom muzikom, mutnim figurama u pozadini glavnog dešavanja i naravno – sjajnom glumom glavnih protagonista.
Zaključak je da su horori u kojima je akcenat na takozvanim „scenama na prepad“ (mislim da svi znamo o kakvim scenama je reč... posmatramo monotonu scenu, kad iz žbuna iskoči ubica sa motornom testerom) odavno ispričana priča, te da je atmosferski horor, horor današnjice i da se filmovi, kao i knjige koje se bziraju na to da izazovu jezu unutar samog gledaoca / čitaoca, daleko ispred ostvarenja čiji je „horor momenat“ kratkog daha jer – ubica biva ubijen, istom tom motornom testerom. Uklete kuće su „uvek u modi“, kao i bilo koja priča koja za sebe vezuje jezu kao glavng aktera. Da, jeza – ona koja plaši, ona koja igra glavnu ulogu i ona koja izaziva emociju, jer uprkos tome što je ovaj žanr maltene na margini kako u književnosti, tako i u filmskoj industiji (sećate li se poslednjeg horora koji je osvojio oskara?), veoma je teško sprovesti u delo to da onaj ko vaše ostvarenje čita ili gleda OSETI ono oko čega se autor namučio da dočara.
Ausajder je svakako preporuka za sve ljubitelje atmosferskog horora, ali prošaranog onim klasičnim elementima Stivena Kinga – misterije, tajanstvenog ubistva i neočekivanim zapletom, kao i zapanjujućim raspletom.
|
|
|
| Okretaj zavrtnja |
|
Posted by: Uroš Timić - 02-04-2020, 03:17 PM - Forum: Film/Serija
- No Replies
|
|
Krajem devetnaestog veka, Henri Džejms, britanski književnik, po uzoru na njegove dotadašnje savremenike, počastio je čitalačku publiku sa još jednim, do tada nedovoljno razvijenim žanrom, gotičkim hororom „Okretaj zavrtnja“.
Knjiga prati guvarnantu koja odlazi, kao što je pomalo i predviđeno, u veliku, viktorijanski opremljenu kuću, ne bi li dvoje siročad kako podučavala, tako i vodila brigu o njihovom odgvarajućem odrastanju s obzirom na to da su brat i sestra ostali bez oba roditelja. Džejms tokom celokupnog romana insistira na prelepoj spoljašnosti ove dece, pogotovo spolajšnosti dečaka.
Roman je prvi put adaptiran za filmska platna 2009. godine, kada je ulogu guvernante tumačila Mišel Dokeri i radnja zaista i prati misktiku, mrak i horor atmosferu kraja devetnaestog veka. Takođe, film je zadržao originalni naziv The Turn of the Screw.
Okretaj zavrtnja u nešto modernijoj varijanti, ove godine imamo priliku da gledamo u režiji Florije Sigismondi, koja se ograničava na „based on“, te i sam naslov menja u The Turning, što je u potpunosti opravdano jer je došlo do mnogih odstupanja kada je reč o samom romanu. Naime, prevashodno, radnja se dečava krajem dvadesetog veka, režiserka uvodi i lik majke guvernante koja se u knjizi ne pojavljuje, ali u filmu ostavlja upečatljivo pojavljivanje, ali to sve ne menja činjenicu da je film zadržao notu pravog, viktorijanskog horora.
Glavna uloga poverena je fantastičnoj Mekenzi Dejvis, ali akcenat je ovog puta bačen na samu kuću, na ambijen, na takozvane „scene na prepad“, ali sve u svemu, efekat je psotignut. Ono što je interesantno jeste da duhovi, koji u romanu, ali i u prvoj verziji romana „igraju“ bitnu ulogu i pojavljuju se veoma često, u ovoj verziji filma gotovo da ostavljaju nerešeno pitanje (mada je to pitanje takođe postavljeno i na kraju samog romana, samo možda ne sa toliko očiglednošću) da li se duhovi uopšte pojavljuju ili je sve do „ludila“ glavne junakinje. Da li su bivšta guvernanta Džesel, i čuveni Kvint koji je i predstavljen kao glavni antagonista celog filma, stvarni ili su u glavi glavne junakinje. Uvođenje lika majke Kejt (guvernante, čije je ime promenjeno u odnosu na originalno delo) koja se nalazi u duševnoj bolnici, možda nam daje bliži odgovor na ovo pitanje.
Takođe, ono što je u filmu u poptpunosti izostavljeno to je bliskost guvernante sa decom (Majlsom i Florom (koji su zadržali orgonalna imena), pogotovo skoro pa erotski odnos guvernante (namerno se koristi reč guvrnanta jer, kao što je spomenuto, ime ove junakinje je promenjeno), sa dečakom.
Iako su glumci sasvim zadovoljavajuće odigrali svoje uloge, pogotovo Fin Vulfhard koji tumači Majlsa i koji dovodi kako nas, tako i Kejt do granica nervnog sloma, film nije doživeo veliki uspeh, a za to možemo okriviti režiju jer, prateći misteriju romana, a uvođenjem lika psihički obolele osobe (majke junakinje), manjkom pojavljivanja duhova i sijasetom scena snimljenih u magli, mraku itd. nije postignut odgovorajajući efeat jednog dobrog horora. Ako bismo i okarakterisali film kao psihološki triler i dalje ostaje više nerezjašnjenih pitanja. Zbog svega toga, možda bi trebalo pročitati i toman i odgledati prethodnu verziju filma „Okretaj zavrtnja“.
Moja ocena je 5/10, iako je publika bila nešto surovija te ovaj film na popularnom sajtu IMDB ima tek 3,7/10.
|
|
|
|
| Nevidljivi čovek |
|
Posted by: Uroš Timić - 02-04-2020, 03:14 PM - Forum: Film/Serija
- No Replies
|
|
Motiv nevidljivog čoveka nešto je što datira još od romana H. Dž. Velsa i od tada je popularan motiv kako u književnosti, tako i u kinematografiji. Jedan od poznatijih filmova u kojima je ovakav protagonista glavna tema jeste film Hollow man iz 2000-te godine, u kojem glumac Kevin Bejkon glumi naučnika koji je došao do nevidljivosti serumom koji ubrizgava sebi u telo, te proces nevidljivosti dolazi upravo tim – biološkim putem.
Iako je za glavni motiv i dalje zaslužan Vels, kao neko ko je prvi put upotrebio ovaj simbol nevidljivosti, The Invisible Man 2020 film je koji po žanru može biti svrstan u psihološke trilere, sa jakim elementima horora. Za ovo ostvarenje, zaslužan je Li Vanel, a Elizabet Mos, koju imamo prilike da gledamo u Sluškinjinoj priči, ulozi koja ju je i proslavila, tumači lik glavne junakinje Sesilije.
Film počinje napeto i takvu atmosferu drži do samog kraja. Naime, Sesilija napušta svog momka sa kojim živi u megalomanskoj vili, trudi se da ne aktivira neki od bezbedonosnih sistema i od Adrijana beži tako što po nju dolazi sestra Emili. Sesilija je paranoična, plaši se ozlaska iz kuće prijatelja kod kojeg se krije od Adrijena, ali ubrzo nakon što ga je napustila, do nje dolazi vest da je Adrijen izvršio samoubistvo. Ne samo to, Adrijen je Sesiliji ostavio čitavo bogatstvo, nakon smrti.
Međutim, Sesilijin pakao tek počinje kada misteriozne stvari počnu da se dešavaju, predmeti se premeštaju sa mesta na mesto, a Sesilija konstantno ima osećaj da neko „zuri“ u nju. Nedugo potom, Sesiliji postaje jasno da ništa nije slučajnost i da će još jednom morati da se izbori sa svojim najvećim strahom – Adrijenom.
Iako film ima epitet da je horor, mnoštvo scena, za šta treba skinuti kapu Liju Vanelu i pripada ovom žanru, ali one su savršeno usklađene sa psihologijom ovog ostvarenja, te nijedna od scena u kojima se „nevidljivi čovek“ pojavljuje ne deluje veštački, prožima nas jeza i zajedno sa glavnom junakinjom prolazimo kroz činjenicu da je njen „pokojni“ momak našao način da prevari sve oko sebe i postane nevidljiv, lažirajući svoju smrt.
Film nema puno uloga, pratimo Sesiliju (E. Mos) koja umnogome doprinosi žanru ostvarenja svojom upečatljivom glumom, uverljivim scenama (u kojima je sama) da je napadnuta od strane nevidljive sile, pratimo njeno preispitivanje „da li se sve zaista dešava ili je stvar ludila“ do trentka kada nalazi dokaz za svoja uverenja. Elizabet Mos je još jednom maestralno odigrala svoju ulogu, tako da je Vanel, za ulogi Sesilije, dobio zlatnu kombinaciju.
Film je snimljen tako da sama atmosfera čini ovo ostvarenje jezivim, motiv nevidljivosti je toliko uverljiv da, u trenucima kada okruženje proglašava Sesiliju mentalno nestabilnom, i sami proživljavamo lomljenje koje junakinja ostavlja za sobom. Kadrovi, scenski efekti, kao i sama gluma, savršeno su usklađeni, te je ovo jedan savršeni psihološki triler, sa možda „već viđenim“ motivom neviljdivosti, ali sa novom pričom, odličnim zapletom, režijom dostojnom 21. veku i glumici kojoj najveća ocena i ide i koja „nosi“ težinu ovakvog ostvarenja upravo na sebi i svom talentu. Mos je opravdala očekivanja i, ako vam je dosadilo da gledate filmove sa ponovljenim motivima, upravo zbog nje je važno odgledati ovo ostvarenje iz 2020. godine jer nam na potpuno nov način donosi elemente psihološkog trilera, horora, fikcije i drame.
|
|
|
|
|
